У нашем нормалном експерименту, можемо користити криојале да замрзнемо узорке, али када користимо течни азот за крио конзервацију, често долази до експлозије криоаола, што не само да ће узроковати губитак експерименталних узорака, већ може чак и оштетити узорке . Повреда експериментатора. Па како избећи да се ово не догоди?
Разлог:
Ако желите да знате како да решите ову ситуацију, наравно, морате разумети зашто ће криовијал експлодирати.
Пре свега, епрувете за крио конзервацију не могу се складиштити директно у течној фази течног азота. Пошто су тело цеви и поклопац цеви уобичајених цеви за крио конзервацију од различитих материјала, брзина термичког ширења и контракције током замрзавања је такође различита. Ако се цев постави директно у течну фазу, може дозволити да течни азот тече у цев.
Када следећи пут реанимирате узорак, ставите криојалу у водено купатило на 37 степени и течни азот у епрувети брзо испари и прошири се, али гас не може да побегне из епрувете на време што ће изазвати експлозију криопијале.
решење:
1: Не чувајте криовијал директно у течној фази, већ у гасној фази. Или га ставите директно у фрижидер да се замрзне, запамтите да га не стављајте директно испод површине течног азота.
2: Користите криовијал са унутрашњим навојем. Наравно, чак ни криоцев са унутрашњом ротацијом не може се директно поставити у течну фазу, али толеранција ниске температуре унутрашње ротационе криоцеви је боља од оне спољашњег поклопца са навојем, што може смањити могућност експлозије и релативно је сигурније. Екстерни спин криоовиал је заправо дизајниран за механичко замрзавање, тако да није погодан за складиштење течног азота.
3: Дакле, шта да радим ако ми заиста треба конзервација течне фазе? Као одговор на овај проблем, заправо постоје навлаке за криоепрувете посебно дизајниране за ову сврху, које се могу користити за заптивање епрувете за криопрезервацију и стављање у течну фазу. Наравно, може се залепити и парафилмом, медицинском траком итд. Тако скоро да неће бити експлозија.